Team building za praznike u većini firmi izgleda kao logičan potez, a to je da se završava jedan period, rezultati su postignuti ili makar zatvoreni, i sada je vreme da se tim nagradi, opusti i “resetuje”. U teoriji, to deluje kao pravi trenutak da se ljudi izmeste iz svakodnevnog okruženja i povežu na drugačiji način.
U praksi, međutim, efekat je često površan.
Organizuje se događaj, rezerviše se lokacija, aktivnosti su ispunjene, fotografije izgledaju dobro, i na kraju dana svi imaju utisak da je “bilo lepo”. Ali već nakon nekoliko dana, dinamika u timu ostaje ista. Problemi koji su postojali pre toga nisu nestali. Komunikacija se nije značajno promenila. Uloge su ostale identične.
Razlog za to nije nedostatak truda ili budžeta. Razlog je niz ponavljajućih grešaka koje se prave u samom pristupu.
Praznici nisu pauza u funkcionisanju tima. Oni su trenutak kada se tim prvi put vidi bez oslonca na rutinu. I upravo zato način na koji se organizuje team building u tom periodu ima veći uticaj nego što većina firmi očekuje.
1. Greška: Biranje aktivnosti bez razumevanja šta team building za praznike treba da postigne
Najčešći početak organizacije izgleda ovako:
“Šta ćemo ove godine da radimo?”
U tom pitanju već postoji problem. Fokus je na aktivnosti, ne na cilju.
Pretražuju se opcije, porede se ponude, gleda se šta je zanimljivo, šta je popularno i šta su druge firme radile. Odluka se donosi na osnovu utiska — da li deluje zabavno, dinamično ili “drugačije”.
Ali bez jasnog odgovora na pitanje šta se želi postići, izbor aktivnosti postaje nasumičan.
Na primer:
Ako tim ima problem sa preuzimanjem odgovornosti, a dobije aktivnost u kojoj se odgovornost može izbeći, ništa se neće promeniti.
Ako tim ima problem sa komunikacijom, a dobije zadatak koji ne zahteva koordinaciju, tada problem ostaje nevidljiv.
Ako tim ima izraženu hijerarhiju, a aktivnost je strukturirana tako da je ta hijerarhija unapred definisana, onda neće doći do pomaka.
Aktivnost sama po sebi ne rešava ništa.
Ona je samo okvir. Ono što se u tom okviru dešava zavisi od toga kako je postavljena i šta od tima zahteva.
Zato organizacija treba da počne drugačijim pitanjem:
“Šta želimo da vidimo da se promeni u ovom timu?”
Bez tog pitanja, team building za praznike postaje niz lepih, ali neefikasnih događaja.
2. Greška: Fokus na zabavi umesto na strukturi iskustva
Rečenica koja se često čuje:
“Bitno je da se ljudi opuste.”
I to jeste važno. Ali nije dovoljno.
Kada se organizacija vodi isključivo time da svima bude prijatno, iz aktivnosti se uklanja sve što može izazvati nelagodnost, a time se uklanja i potencijal za promenu.
Zabava ima jednu ključnu karakteristiku: ne zahteva prilagođavanje.
Ljudi u zabavnim aktivnostima funkcionišu onako kako su navikli:
- oni koji vode — vode
- oni koji ćute — ćute
- oni koji izbegavaju odgovornost — ostaju po strani
Ništa ih ne tera da izađu iz tog obrasca.
Sa druge strane, iskustvo koje ima efekat mora imati strukturu koja podrazumeva:
- situacije bez jasnog rešenja
- potrebu za donošenjem odluka
- ograničeno vreme
- posledice izbora
U takvim uslovima, ponašanje se menja jer mora.
Na primer, u situaciji gde nema dovoljno vremena za analizu, neko ko je inače oprezan mora da donese odluku brže nego što mu je prirodno. U situaciji gde je rezultat zavisan od više ljudi, neko ko inače radi sam mora da uključi druge.
To nije zabavno u klasičnom smislu, ali je efektivno.
Zabava je prijatan dodatak.
Struktura iskustva je ono što pravi razliku.
3. Greška: Ignorisanje razlika unutar tima
Jedan od najvećih propusta u organizaciji jeste pretpostavka da tim funkcioniše kao jedinstvena celina.
U stvarnosti, svaki tim je skup različitih profila:
- ljudi koji brzo reaguju
- ljudi koji analiziraju
- ljudi koji vode
- ljudi koji prate
- ljudi koji izbegavaju konflikt
- ljudi koji ga iniciraju
Kada se aktivnost dizajnira tako da svi rade isto, u isto vreme i na isti način, te razlike se brišu — ili još gore, pojačavaju u korist jedne grupe.
Šta se tada dešava?
Dominantni pojedinci preuzimaju kontrolu.
Tiši članovi se povlače.
Oni između pokušavaju da se uklope.
Rezultat nije ravnoteža, nego reprodukcija postojećeg stanja.
Kvalitetan team building za praznike podrazumeva situacije u kojima različite vrste ponašanja dolaze do izražaja u različitim trenucima.
Jedan zadatak može zahtevati brzinu.
Drugi preciznost.
Treći koordinaciju.
Četvrti strpljenje.
Tek tada tim počinje da koristi svoj puni kapacitet.
4. Greška: Previše kontrole u aktivnostima koje definišu team building za praznike
Organizatori često pokušavaju da eliminišu neizvesnost. Sve mora biti jasno definisano:
- šta je cilj
- kako se dolazi do cilja
- koji su koraci
- koliko traje svaki segment
Time se dobija osećaj sigurnosti i kontrole. Međutim, istovremeno se gubi ono što je najvažnije, a to je prostor za donošenje odluka.
Kada su svi koraci unapred određeni, učesnici ne moraju da razmišljaju. Oni samo prate instrukcije.
To dovodi do ponašanja koje je identično svakodnevnom radu u strogo definisanom okruženju:
- čekanje smernica
- izbegavanje inicijative
- fokus na izvršenje, ne na razumevanje
Ako je cilj da se vidi kako tim funkcioniše kada nema jasnih smernica, onda previše kontrole direktno poništava taj cilj.
U realnim situacijama:
- informacije su nepotpune
- prioriteti se menjaju
- odluke se donose pod pritiskom
Ako team building ne simulira makar deo toga, on ne donosi novu vrednost.
Minimalna doza neizvesnosti nije greška u organizaciji, već je namerna komponenta.
5. Greška: Prekidanje procesa čim postane neprijatno
U trenutku kada aktivnost postane napeta, većina organizatora reaguje isto — ublažava situaciju.
To može biti kroz:
- dodatna objašnjenja
- produžavanje vremena
- menjanje pravila
- ili potpuno zaustavljanje aktivnosti
Razlog je razumljiv, a razlog je želja da se izbegne konflikt.
Ali upravo u tim trenucima dolazi do najvažnijih uvida.
Kada stvari ne idu po planu:
- pojavljuje se frustracija
- komunikacija postaje direktnija
- greške izlaze na površinu
- odnosi se testiraju
To je tačka u kojoj tim mora da odluči:
- da li će se raspasti
- ili će se reorganizovati
Ako se proces prekine pre tog momenta, tim nikada ne dolazi do faze prilagođavanja. Konflikt nije cilj, ali je neizbežan deo svake situacije koja ima težinu. Ignorisati ga znači eliminisati najvredniji deo iskustva.
6. Greška: Izolovanje iskustva od svakodnevnog rada
Jedna od najčešćih situacija nakon team buildinga izgleda ovako:
Ljudi se vraćaju na posao.
Nastavljaju sa zadacima.
Posle nekoliko dana, sve izgleda isto kao pre.
Zašto?
Zato što iskustvo nije povezano sa realnim radom.
Ono ostaje izdvojeno:
- kao događaj
- kao uspomena
- kao nešto što se desilo “tamo negde”
Bez jasne veze između onoga što se dogodilo i onoga što se dešava u svakodnevnom radu, nema razloga da se ponašanje promeni.
Na primer:
Ako je neko tokom aktivnosti pokazao inicijativu koju inače ne pokazuje — da li se to prepoznaje kasnije?
Ako je tim uspeo da reši problem kroz bolju koordinaciju — da li se taj model koristi u projektima?
U većini slučajeva odgovor je, ne.
Zato što ne postoji proces refleksije.
Bez analize onoga što se dogodilo:
- iskustvo ostaje neiskorišćeno
- uvidi se gube
- ponašanje ostaje isto
Efikasan team building za praznike ne završava se aktivnošću, već se nastavlja kroz primenu.
7. Greška: Pogrešno shvatanje šta team building za praznike zapravo treba da bude
Najveći problem je u početnoj pretpostavci. Praznici se doživljavaju kao period u kojem treba “spustiti tempo” i raditi nešto lagano. Ipak, upravo tada postoji najveći potencijal za kvalitetno iskustvo.
Zašto?
Zato što:
- nema svakodnevnog operativnog pritiska
- ljudi imaju više pažnje
- postoji veća otvorenost za novo
U takvom kontekstu, moguće je raditi stvari koje u standardnom radnom ritmu ne bi imale efekat. Ako se taj period iskoristi za površne aktivnosti, propušta se prilika.
Praznici nisu pauza u radu tima.
Oni su promena okruženja.
A promena okruženja je ono što omogućava da se ponašanje vidi i menja.
Razlika između dobrog dana i stvarne promene
Na kraju, razlika je jasna.
Dobar team building:
- ima dobru atmosferu
- ljudi su zadovoljni
- dan brzo prođe
Efikasan team building:
- menja način na koji tim funkcioniše
- uvodi nove obrasce ponašanja
- ostavlja dugoročan efekat
Ta razlika ne zavisi od budžeta, lokacije ili aktivnosti, nego zavisi od pristupa. Kada se izbegnu ove greške, team building za praznike prestaje da bude formalnost.
Team building postaje alat koji ima konkretan efekat na način na koji tim radi, donosi odluke i reaguje u situacijama koje nisu unapred definisane.Upravo tada praznici prestaju da budu pauza i postaju trenutak u kom tim prvi put funkcioniše bez oslonca na rutinu.
Gde većina firmi greši u proceni uspeha?
Postoji još jedan važan aspekt koji se često zanemaruje — način na koji se meri uspeh team buildinga.
U većini firmi, evaluacija izgleda ovako:
- da li su ljudi bili zadovoljni
- da li je atmosfera bila dobra
- da li su svi učestvovali
To su površni indikatori. Oni govore kako je događaj izgledao, ali ne govore kakav je imao efekat.
Prava pitanja su drugačija:
- da li se ponašanje promenilo nakon aktivnosti
- da li su uloge u timu postale jasnije
- da li se komunikacija promenila u realnim situacijama
- da li tim donosi odluke drugačije nego pre
Bez tih pitanja, svaki team building izgleda uspešno, a u suštini ostaje bez ikakvog konstruktivnog uticaja.